STOMATOLOŠKA ISTRAŽIVANJA U SVETU KOJA SU OBELEŽILA 2017.GODINU

U oblasti stomatologije se u svetu godišnje potroši 442 milijarde dolara, kako za dijagnozu tako i za lečenje stomatoloških oboljenja.Tako ozbiljno ekonomsko tržište predstavlja važnu oblast naučnih istraživanja. Protekla 2017.godina je obilovala nizom naučnih studija čiji je osnovni cilj bio da se unaprede, pojednostave i pojeftine mnoge stomatološke intervencije.

Anestezija bez igle

Naučnici univerziteta u Sao Paolu su osmislili model davanja anestezije bez upotrebe igle. U tu svrhu unapredjen je sistem jontoforeze, u okviru koje se koristi struja slabog intenzitet kako bi se aplikovao lek kroz sluzokožu. Istraživači kažu da su uspeli ovim sistemom aplikacije anestetika da proces davanja anestezije učine jednostavnijim, efikasnijim i manje traumatčnim za sve one pacijente koji su imali strah od odlaska kod zubara upravo zbog bojazni od šprica i igle. Dalja istraživanja na ovu temu idu u pravcu konstrukcije adekvatnog uredjaja za što lakšu upotrebu.

Unapredjeno kanalno lečenje

Uredjaj koji ima za cilj da unapredi kanalna lečenja u stomatologiji je osmišljen na Kraljevskom koledžu u Londonu, i nosi naziv SafeRoot. Istraživači sa Kraljevskog koledža su ukazali na to da su sekundarne infekcije jedan od najozbiljnijih problema u kanalnom lečenju, jer gotovo ¼ kanalnih lečenja dodje u fazu kada je potrebno uraditi reviziju punjenja kanala ili u fazu kada je ekstrakcija zuba jedino rešenje. Glavni razlog za to je prirodna otpornost bakterija koje se nadju u kanalu, kao i kompleksna morfološka struktura samih korenova. SafeRoot otkriva preostale žive bakterije u kanalu, u toku samog lečenja. Za tu namenu je iskorišćena fluorescentna spektroskopija i Calcein acetoxymethyl. Papirnim poenima se uzima uzorak iz samog kanala I u roku od tri minuta se detektuje da li u kanalu postoje zaostale bakterije ili ne. Jedna od prednosti ovakvog testiranja je efikasnost. Za samo 3 minuta stomatolog može da utvrdi koji je najbezbedniji trenutak u toku lečenja kada treba pristupiti punjenju kanala. I sam postupak punjenja je unapredjen specijalnim modelima gutaperke, sastavljene od čestica nanodijamanata za koje je vezan amoksicilin, antibiotik širokog spectra dejstva. Koliko je kanalno lečenje važno u stomatologiji, najbolje govori podatak Američkog udruženja endondontista. Svake godine u Americi se sprovede preko 15.000.000 kanalnih punjenja.Ako se tome doda podatak da 67% pacijenata izbegava kanalna lečenja, plašeći se bola u toku same intervencije, onda je jasno da su sva istraživanja koja unapredjuju metodu kanalne terapije od velike koristi, naročito ako je cilj suzbijanje koncentracije patogenih bakterija.

Vakcina protiv parodontitisa

Jedna od bakterija za koju se vezuje nastanak i razvoj hroničnog periodontitisa je Porphyromonas gingivalis. Iako periodontitis izaziva nekoliko bakterija iz biofilma zuba, ona koja je dokazana kao ,,ključna bakterija,, je Porphyromonas gingivalis. Naučnici sa Univerziteta u Melburnu su na pragu da sintetišu vakcinu protiv Porfiromonasa. Oni su uočili enzim ove bakterije koji je u stanju da izazove imuni odgovor čoveka, stvaranjem antitela koji bi neutralisao toksine koje Porfiromonas proizvodi. Na ovaj način se višestruko umanjuje štetni efekat na tkiva periodoncijuma na koje Porfiromonas atakuje. Istraživači kažu da će klinička ispitivanja vakcine započeti početkom 2018.godine, a kao rezultat uspeha očekuje se smanjenje upotrebe antibiotika I hirurških intervencija u lečenju periodontitisa.

Uspešnija ugradnja implantata

U 2017.godini bilo je niz istraživanja koja su se bavila usavršavanjem implantata. Jedno od zanimljivijih su sproveli naučnici sa Univerziteta u Baskiji. Naučni podaci govore da su dva osnovna razloga neuspeha ugradnje implantata. Prvi, problem nastanka infekcije nakon ugradnje implantata, drugi jeste problem oseointegracije implanta. Radeći na rešavanju ta dva problema, istraživači su testirali jedinjenja koja bi bila korišćena kao premaz implantata. Premazi od jedinjenja Alkoxysilana su pokazala izuzetna antibakterijska svojstva jer sprečavaju nastanak infekcije, ali i suzbijanje infekcije koja je već nastala. Takodje dobre rezultate su pokazala i jedinjenja silicijuma koja imaju dokazanu osteoinduktivnost. Na ta jedinjenja sintetisani su premazi sa dodatkom antibakterisjkih agenasa čime bi bili dobijeni premazi dvostruko pozitivnog dejstva, suzbijanje bakterijskih infekcija i pojačavanje oseointegracije samog implanta.

Tideglusib u stomatologiji

Jedno od istraživanja koje je u javnosti predstavljeno kao revolucionarno otkriće u stomatologiji je upotreba leka Tideglusib. Ovaj lek se koristi u lečenju Alchajmerove bolesti. Jedna od njegovih osobina je iskorišćena i u stomatologiji. Naučnici su u eksperimentima na zubima miševa dokazali da ovaj lek izaziva stimulaciju matičnih ćelija zuba za stvaranjem dentina. U velike kavitete zuba miševa stavljali su biorazgradive sundjere kolagena, natopljene Tideglusibom. Nakon 6 nedelja formiran je dentin u toj količini da je u potpunosti ispunio kavitet i nadoknadio oštećenje zuba. Koncept ovog dokazanog istraživanja deluje revolucionarno, medijski interesantno ali napominjem da je istraživanje za sada potvrdjeno samo eksperimentima na miševima, a ne ljudima.

Elektronske cigarete itekako štete

Medijima je bilo zanimljivo još jedno istraživanje, a tiče se štetnosti elektronskih cigareta. U javnosti se ove cigarete predstavljaju kao zdrava alternative konvencionalnim cigaretama. Mnogi ukazuju da elektronske cigarete nisu štetne jer u dimu ovih cigareta nema katrana. Medjutim, istraživači sa Univerziteta Laval upozoravaju da pušenje elektronskih cigareta može biti itekako štetno. Vrele pare jedinjenja glicerina, glikola i nikotinskih aroma štetno deluju na sluzokožu usne duplje, na taj način što u potpunosti uništavaju epitelne ćelije, koje prestavljaju prvu liniju odbrane od infekcija. Istraživači kažu da to može dovesti do uvećanja rizika od nastanka bolesti desni ali i karcinoma u usnoj duplji.

IZVOR
http://www.dentalproductsreport.com

(Pročitano 8 puta)
Podelite ovaj članak: