Moj brat Marko u kandžama heroina – I deo

Autor: Miroljub Bojić

 

17. decembra 2006 stižem u Skopje na poziv Marka, mog brata od tetke. Trebalo je da radim u pekari gde ja Marko radio a u koju ga je zaposlio njegov rodjeni brat po majci nešto malo pre nego što sam ja došao u Skopje. Pošto smo u kući imali samo jedan mobilni telefon rešio sam da mobilni ostavim kući da bih imao vezu sa svojima…Stižem u Skopje u popodnevnim časovima i shvatam da nemam Markov broj pa od jednog od slučajnih prolaznika pozajmljujem telefon i puštam poruku svojoj rodjenoj sestri u Srbiji da kontaktira Marka i da mu kaže da dodje po mene jer ne poznajem Skopje a i nemam Markovu adresu. Ubrzo na autobusku stanicu stiže auto sa dobrim i snažnim ozvučenjem iz koga izlazi Marko i jedan njegov drug Makedonac koji je upravljao vozilom. Sledi grljenje i ljubljenje i mi se upućujemo u Mariovsku tj. ulicu u kojoj smo u prvo vreme stanovali. Stižemo u stan. Tu se skuplja društvo a dobrodošlica ko u filmu.Nemož’ bolja da bude. Pije se neko lepo vino koga ima u izobilju,raspoloženje nevidjeno…Ja se u tom trenutku žalim Marku da sam umaran od puta i da bi se najradije istuširao i legao da spavam. Na to se on nasmejao i reko ,,zaboravi spavanje idemo na rodjendan kod jedne moje prijateljice,,.Nije prošlo mnogo,dolazi taksi ispred našeg stana.Unutra Slavljenica i njena drugarica.Ulazimo u vozilo ubrzo dolazimo u lokal u centru Skopja i ulazimo na rodjendansku proslavu.Bilo je jako prijatno u početku,pa sve lepše i lepše. Novi ljudi upoznavanje… Onda je došlo do problema jer je Marko demolirao toalet i kompletan inventar u njemu. Posle incidenta napustili smo lokal i vratili se natrag u stan.Sutradan se pričalo o tome ali to nije izgledalo kao nešto što nije moglo da se premosti i prevazidje…Pojavila se i slavljenica koju ja prethodne noći nisam stigao ni dobro da zagledam. Kada se pojavila bio sam fasciniran njenom lepotom i njom samoj po sebi.Tih dana sam počeo da se raspitujem za nju.Svi su mi govorili beži od nje ali ne i ništa drugo. Rešio sam da se poverim bratu Marku i da mu kažem da mi se jako svidja njegova prijateljica i da bi želeo da je bliže upoznam. Marko mi je za nju rekao sve najlepše i da će da me odvede kod nje. Tako sam i saznao da stanuje u našem neposrednom komsiluku i da je praktično tu iz ulice. Gazda za kog je trebalo da počnem da radim dao mi je neku akontaciju u Markovom prisustvu da bi me Marko kad se gazda sklonio pozvao u stranu i reko’ mi da mi dotična prijateljica traži pozajmicu. Ja sam zapet ko puška to jedva dočekao na šta mi je Marko rekao ajde polazi idemo do nje kući. Bio sam poprilično srećan u tom trenutku!

Popeli smo se uz stepenice došli do njenih vrata zazvonili. Otvorila je vrata i mi smo ušli…Vrlo brzo je usledio šok.Shvatio sam da je ona heroinski zavisnik a da je heroinski zavisnik i moj brat Marko. Tada je moj brat Marko  imao samo šesnaest godina i pakao od života se spremao da počne…

Podelite ovaj članak:
  • 18
    Shares