Kolumna: Svetski dan Kuwait-a, šta bi bilo kod nas?

Autor kolumne: Vukan Ostojić

Pre malo manje od dva meseca, Marko Nikolić, koji živi u Kuwait-u, mi je poslao snimak, kako izgleda “Svetski dan Kuwait-a” u Kuwait-u.

Na snimku se vidi kako se deca prskaju medjusobno. Takodje, prskaju i starije sugradjanine, pešake, i oni koji voze automobil.
Ni jedan od onih koji je uprskan vodom, od strane razigranih mališana se nije ljutio.
Marko i ja smo prokomentarisali, to, da u Srbiji, kod nas, da je neko nekog uprskao, čovek bi odmah izašao iz kola i “napravio bi problem”.

Marko Nikolić je heroj koji je pretrčao 1000km (do Atine) za našu sugradjanku Teodoru Cvetanović.
Marko se bavi fitnesom u Kuwait-u, i u par razgovora mi je rekao da ne planira  u bližoj budućnosti da se vraća u Srbiju. On je živeo u Srbiji, u Vranju.

Ovo dokazuje da sve više ljudi odlazi iz Srbije, i to, koliko kultura i lepota, grada i zemlje, utiče na budućnost jednog gradjanina.

Nešto više o Kuwait-u:

Prvo pominjanje Kuvajta pod istim imenom datira još iz XVI veka kada je nekoliko klanova (beduina) iz plemena Al Aniza migriralo na severni deo obala Persijskog Zaliva iz centralne Arabije, grada Nađd, u kojem je vladala nestašica hrane. Beduini su se naselili na prostorima današnjeg Katara. Nakon pola veka boravka, beduini su se opet selili i ovog puta su se na stalno naselili na poluostrvu De Čader, gde su sagradili malu tvrđavu ili kako su oni izgovarali kut.

Današnji vladari Kuvajta su potomci tadašnjeg vladara Sabaha Prvog, kojeg je zajednica, sastavljena od trgovca, izabrala. Dužnost vladara je bila da obavlja sve državne funkcije od diplomatije do prikupljanja poreza. Ovakav način upravljanja je bio presedan, jer se do tada u ostalim arapskim zemljama vladalo autoritativno.

Резултат слика за kuwaitXVII vek je za stanovnike ovog dela Zaliva bio privremeno turbulentan. Plemena koja su trgovala začinima iz Indije su na kratko okupirala današnje teritorije Kuvajta. Nakon odlaska plemena, i početkom XVIII veka, lokalno stanovništvo se posvetilo prodaji bisera koje su nalazili u školjkama na dnu Zaliva. Kuvajt je po trgovini i prodaji bisera postao poznat širom sveta. Međutim, krajem tridesetih godina XIX veka, Japan je postao vodeći izvoznik bisera i time je Kuvajt pretpreo veliki ekonomski udarac. Krajem XIX i početkom XX veka započela je velika kolonijalna trka tadašnjih svetskih sila. 1899. godine Britanija ulazi na teritorije današnjeg Kuvajta i time Kuvajt postaje Britanski protektorat. Finansijsko ulaganje Britanije i pronalazak nafte tranfsormišu Kuvajt iz ekonomski nestabilnog protektorata u najbogatiju oblast Arapskog poluostrva i 1953. godine Kuvajt postaje najveći izvoznik nafte u Zalivu.
Usled nagle ekonomske transformacije i stabilne političke scene, Kuvajt je prva država u Zalivu koja dobija nezavisnot od Britanije, 19. juna 1961. godine. Irak se glasno protivi ovoj nezavisnosti tvrdeći da je Kuvajt sastavni deo teritorije Iraka. Ali pod pretnjom Britanije, Irak ne ispunjava svoje pretnje o napadu na Kuvajt. Usled političkih zbivanja na Arapskom poluostrvu, pretnje Irana Kuvajtu, kao i Iračko-iranski rat, Kuvajt iz nužnosti staje na stranu Iraka. Nakon osmogodišnjeg rata između Iraka i Irana i ogromnih gubitaka na obema strana, ravnodušnosti građana, Sadam Husein koristi priliku i okupira Kuvajt. Ovu okupaciju Kuvajta, Husein je obrazložio time da je Kuvajt integralni deo Iraka i da naftne rezerve Kuvajta pripadaju Iraku. Odlukom Saveta bezbednosti, kolacija od 34 nacije na čelu sa SAD, započinje oslobađanje Kuvajta. Nakon šest nedelja ratovanja, iračke snage bivaju primorane da se povuku iz Kuvajta. Tokom povlačenja, februara 1991. godine, iračka vojska bombarduje naftne izvore i naftna polja i time uništava velike količine neprerađene nafte. Bilo je potrebno devet meseci da se požari na svim zapaljenim naftnim poljima ugase i cena potpune rekonstrukcije naftne infrastrukture je koštalo pet milijardi američkih dolara. Danas nezavisnim Kuvajtom vlada emir Sabah IV el Ahmed el Džabir el Sabah.

Kuvajt je ustavna monarhija i ima najstariju demokratsku izabranu vladu među državama Persijskog zaliva. Predsednik države je emir, titula koja se prenosi sa generacijama. Emir određuje ko će biti premijer, koji je do nedavno takođe bio i princ. Savet ministara pomaže premijeru u upravljanju vladom, u kojoj mora da bude bar jedan izabrani član parlamenta. Broj ministara ne sme da bude veći od 1/3 članova parlamenta.
Premijer Šeik Sabah el Ahmad el Sabah u radnoj poseti američkom predsedniku Džordž V. Bušu

Parlament ima moć da liši dužnosti premijera ili bilo kog člana kabineta putem niza ustavnih procedura. Prema ustavu, novi princ kojeg nominuje vladajuća porodica Emira, takođe mora da potvrdi parlament. Ako parlament većinskim glasom odbije nominovanog princa, Emir mora da nominuje tri nova kandidata, i parlament usvaja, odnosno potvrđuje kandidaturu jednog od nominovanih većinskim glasom. Parlament se zove Madžlis Al-Uma (Nacionalni sastav) i sastoji se od 50 izabranih članova. Članovi parlamenta se biraju na svake četiri godine.Сродна слика

Do 2005. godine, samo 15% ukupnog stanovništva Kuvajta je moglo da glasa. Žene, državljani koji su dobili državljanstvo pre manje od 30 godina i članovi armije nisu imali pravo glasa. 16-tog maja 2005. godine, parlament je usvojio zakon po kome žene mogu da glasaju (35 glasova za i 23 protiv) u parlamentarnim izborima 2006. godine. Ovo znači da ukoliko se sve žene koje imaju pravo glasa registruju, biračko telo Kuvajta povećava se sa 139.000 na 339.000 glasova. 2006. godine premijer Kuvajta Šeik Sabah IV el Ahmed el Džabir el Sabah najavljuje izbor prve ministarke, dr. Masume Mubarak, na mesto ministra za administrativni razvoj unutrašnjih poslova. Postavljanje žene u ulozi ministra je bio značajan korak u jednakosti žena i muškaraca u prilično konzervativnoj državi. Kuvajt time postaje treća država u regionu koja u parlamentu ima ženu u ulozi ministra.

 

 

Podelite ovaj članak: