Dragan Branković, doktor koga svi vole

Kažu da kad nekog čoveka svi vole, da tu ima nešto nevaljašno. Izuzetak koji potvrdjuje pravilo je anesteziolog dr Dragan Branković.

Ako u rodnom Rutevcu pitate za njega, svi će reći to je mnogo dobar čovek. Kada se raspitate kod kolega sa kojima radi kažu izuzetan stručnjak, hrabar i kolega koji hoće da pomogne kad nastane ,,stani – pani,,. Medicinske sestre koje rade sa njim kažu da je lekar koji je jednak prema svim pacijentima, nevezano da li je to neka baba za koju niko nije urgirao, ili neko za koga urgiraju svi. On se ponaša ljudski i podjednako brižno prema svima, tako kažu u Opštoj bolnici u Aleksincu. Po čemu je još poseban ovaj anesteziolog?

Znam pouzdano nekoliko stvari. Nudjeno mu je da ostane da radi u Beogradu kao anesteziolog.On je odbio. Zatim je imao ponudu da radi na kardiohirurgiji u Nišu. On je odbio. Ima otvoren poziv da ide na Zapad kad god poželi. I to ne planira. Pouzdano znam da rodni Rutevac ne želi da napušta. On je lokal patriota, koji to svojim životom pokazuje. Sa porodicom živi u zajedničkom, roditeljskom domaćinstvu. Brankovići su u Rutevcu jedni od vrednijih i bogatijih domaćinskih kuća. Zato i nije redak slučaj da ovog čuvenog anesteziologa vidite kako vozi traktor, ili balira hranu za stoku. Sve poljoprivredne poslove ima u malom prstu, i nema problem sa tim, jer koliko mu vreme dozvoljava, redovno se time i bavi.

Kad god ima neko hitan zdravstveni problem u selu, često zovu doktora Dragana. Do njega nije teško doći jer se radi o narodnom čoveku, koji šta god može da pomogne on to i uradi. Kod njega na slavi možete videti njegove školske drugare iz detinjastva, ali i kolege sa posla. Rutevčani kažu da je jedan od onih lekara koji se nije pokondirio od kad je postao doktor.

Dragana poznajem više od 20 godina. Tvrdim da se od dana kada smo se upoznali u sobi na Medicinskom fakultetu u Nišu pa do danas, Dragan se nije promenio. Posebno sam i emotivno vezan za njegov poziv jer je bio anesteziolog prilikom porodjaja moje supruge. Sećam se jednog detalja, na dan kada sam čekao poziv iz aleksinačke bolnice ,,Ostojiću jel čuješ, jel dobro čuješ,, pita on mene u telefonskom razgovoru. Dragane čujem dobro, i čujem neko dete kako plače, rekoh mu ja. ,,E to dete je tvoja ćerkica, čestitam ti. Sve je bilo ok, ne brini ništa,,. Od tada pa do danas, svaki put kada neko pohvali ulogu hirurga u nekoj operaciji, ja budem onaj koji spomene anesteziologe kao bezrazlošno zaboravljenu figuru u operativnom timu. Pogotovu ako znam niz slučaja kada je Dragan svojom pričom i utehom uspeo da smiri mnoge pacijente kada su bili u paničnom strahu od predstojeće hirurške intervencije.

Ova priča ima jedan zadatak, da ukaže na one lekare koji su retkost, koji nisu zaboravili humanost i stručnost svoga posla, i koji i danas poštuju Hipokratovu zakletvu. Ovih priča biće još, na svu sreću aleksinačkog zdravstva.

 

 

Podelite ovaj članak:
  • 1.9K
    Shares