Branka Krstić, slikarka, drugarica iz detinjstva

Za Branku Krstić me vežu jako lepe uspomene na detinjstvo. Ona je danas likovni pedagog, izuzetno uspešna slikarka, porodična žena. Od kada je poznajem znam i to da se bavila umetnošću, slikarstvom. Još u danima kada smo se kao klinci igrali u dvorištu naših zgrada, Branka je važila za frenda koji zna fenomenalno da crta. Učestvovala je redovno na tim izložbama koje su se organizovale u osnovnoj školi. Upisala je srednju umetničku školu u Nišu. Svedok sam da je umetnost bila sastavni deo njenih dnevnih aktivnosti i obaveza.U to doba moja sestra se družila sa Katarinom, Brankinom sestrom. Indirektno i ja sam bio deo tog šireg društva, pa sam znao šta se dešava u njihovim životima. Tako sam saznavao i za Brankine izložbe, likovne kolonije i kasnije spremanje i upis na Likovnu akademiju. Katarina, tada Krstić, danas Veljović, doktor bioloških nauka na Institutu u Beogradu, je bila Brankina podrška sve vreme, baš kao i majka Nada. Nažalost Branka je u mladosti imala porodičnu tragediju, umro je tata Bora, nastavnik biologije, koji je mnogima od nas dece predavao, i bio super nastavnik koga su svi voleli.

Što se Brankinog slikasrtva tiče, ne mogu reći da sam neki veliki poznavalac u stručnom smislu, ali na nivou dopada mi se – ne dopada mi se, znam da su mi mnoge Brankine slike bile divne. Iako nisam verovao da će mi se neko apstraktno slikarstvo dopasti, Branka me je ubedila u suprotno, pa mogu biti još iskreniji i reći da mi se od svega što sam video, poslednja njena faza najviše svidja. Deo tih slika sam postavio kao ilustraciju ovog teksta.

Od skora Branka ima i svoju Facebook stranicu, koju možete posetiti na stranici

facebook.com/Branka Krstic

Podelite ovaj članak:
  • 175
    Shares