Aleksinčanin na Olimpijskim igrama

On godišnje ima najmanje 100 avio letova,. Zbog prirode posla nekada doručkuje u Frankfurtu, a sutrašnji ručak ima u Singapuru. On brine o milijardama novca pojedinih nacionalnih banaka, baš zato što je autor jednog od programa za IT bezbednost kojom se čuvaju važni podaci u sistemima bankarskog plaćanja širom sveta. Iako nije vrhunski sportista učestvovao je na nekoliko Olimpijskih igara i to kao prvotimac. Bio je kapiten desetočlanog tima IT bezbednjaka koji su brinuli da sve na Olimpijskim igrama bude sigurno. Rodjen je 1974.godine u Aleksincu. Oženio se koleginicom. Ima dvoje dece. Hobi su mu skijanje i geopolitika. Izgleda desetak godina mladji, nikad se ne žali da je umoran iako ponekad radi i po 12 sati dnevno. Čast mi je što Vladu Todorovića poznajem još od 1985.godine. O njegovim sadašnjim uspesima gotovo svi znaju ali malo je njih koji znaju da je od osnovne škole Vlada bio vunderkind za kompjutere. Sa njegovim ocem Zdravkom ponekad evociramo uspomene na te zanimljive dane. Sve počinje u porodici Todorović u koju stiže tada čuveni kompjuter marke Komodor 64, čika Zdravko se priseća da je Vlada na poklon dobio baš tu ljutu mašinu od možda najviše 64KB. Vlada vrlo brzo kapira da osim igrica na tom kompjuteru može da se uradi i nešto kreativno, kreće sa programiranjem….Postojao je u Aleksincu video klub Omega, i Vlada pravi jedan mali program koji u toku filma sa video kasete u uglu ekrana emituje mali logo na kome piše Video klub Omega. Danas to izgleda lako, ali tada je to bilo umeće uraditi. Vlada nije bio klasičan kompjuteraš koji satima sedi za računarom. On je još u 8 razredu osnovne škole bio motorista. Vozio je jedan mali i jako lep motor Tori.Garaža je bila na sredini dvorišta i mi klinci smo jedva čekali da vidimo Vladu kako izvlači Tori iz garaže. Zamolili bismo ga da nam da jedan krug da provozamo. Pamtimo ga kao skromnog i vrednog drugara. Uvek je nešto pravio, lemio neke diode, sastavljao neke elktromotore, sekao nešto u garaži i slično. Sećam se jednog lajtšoua koji je napravio od ping pong loptice. Na lopticu su bile zakačene crvene diode, povezane žicom za baterije i elektromotor. Kada se oba pola baterije stave na obe žice, ping pong loptica se okreće, diode svetle i sve to dovede do efekta jednog lajt šoua. Danas je to mladima neverovatno lako, ali u to doba su to znali da naprave samo genijalci, poput Todorovića. Studirao je u Nišu, tada sam ga retko vidjao, ali sam znao da je u jednom jako važnom i interesantnom poslu. Čovek koji je omasovio upotrebu interneta za Niš i okolinu je upravo Vlada. Sa firmom Bankerinternet je pokrenuo čuveni diul up u Nišu. Uzmeš 10 sati interneta, platiš i zakačiš se na server i krstariš netom. Taj prvi server Banker interneta je Vlada podešavao, instalirao i popravljao. On je bio No.1 svega toga, jer gazda je imao novac i njuh da proceni šta treba uraditi, a Vlada je sve ostalo odradio. Nije imao gde Vlada da to nauči, ali je učio sam, i to kroz rad, i na kraju je sve to super funkcionisalo.
Siguran sam u pet naizgled poptpuno različitih stvari. Prva da je Vlada vrhunski stručnjak, o čemu svedoči niz svetskih priznanja koje je dobio.
Druga da je izuzetan čovek, veliki rodoljub, lokal patriota.
Nažalost siguran sam i u to da naša država ne shvata kakvog stručnjaka ima u srcu Srbije, i to na Bulevaru Nemanjića, u sedištu Vladine firme AST.
Da se ja pitam, ja bih njega angažovao da bude na čelu tima koji bi rukovodio svim bezbedonosnim IT sistemima vojske i policije.
On mnogo zna, mnogo voli Srbiju, a nemoguće ga je potkupiti. Uz sve to dobar je čovek, i posvećen porodici.

Podelite ovaj članak:
  • 268
    Shares